БИБЛИОТЕКА ПРИГРЕВИЦА

Споменици трају колико и људски род”:речи су једног нашег суграграђанина Илије Ј. Илића, који је написао књигу “Пригревица 1945-1995”.

IMG_1513

 

После 1960.године многа места у Војводини, која су била насељена колонистима, почела су са подизањем спомен обележја везаних за жртве рата. Слична идеја јавила се и у Пригревици. Тако да је 1966. године у част двадесетогодишњици колонизације, политички акт Пригревице и органи управљања и руковођења Задруге договорили да се подигне споменик жртвама које је овај народ дао у НОБ 1941-1945. Договорено је да споменик буде у виду библиотеке, која ће поред спомен обележја имати и корисну функцију за читаоце.

Пројекат библиотеке урадио је Ђорђе Буквић, пројектант из Апатин, а пројекте ентеријера и екстеријера урадили су архитекта Андрија Стрек и сликар Александар Лакић.Грађевинске радове извео је грађевински погон Задруге. Радови су почели 1966. године да би се наредне године тачније 9.маја 1967. завршила њена градња и предата на коришћење становницима Пригревице.

У статуту ове библиотеке стоји да је: “Подигнута из властитих средстава Земљорадничке задруге Пригревица и да представља историјски споменик у знак сећања на пале синове Баније и Лике, чије породице су настањене у Пригревици.” Иначе, ово је прва библиотека у Србији која је после рата изграђена за ову намену.

Отварању Спомен библиотеке присуствовао је Бранко Ћопић, који је прихватио да буде доживотни председник Спомен библиотеке и фондације из које су се додељивале деветомајске награде. Деветомајске награде добијали су грађани који су имали велики успех у школству и послу.

На улазу са леве стране стоје стихови песме “Пригревице” аутора Душана Ћурчића:

“Дођосмо са пепела некадашњих домова,

примисмо новом ведрином банијског неба

трајношћу личког стења,

горди на идеале палих

уткане у наше стремљења…”

 У средишњем делу хола, налази се Спомен књига са именима и биографијама 967 жртава рата, чије су се породице колонизовале у Пригревицу. Књига је луксузно израђена, са бакарним корицама, посебним повезом и папиром.Академик и књижевник Бранко Ћопић на почетку Спомен књиге написао је стихове:

“Доћи ће нова младост,

донјети нове дане

наставиће наше

пјесме недопјеване,

у живој ватри исковане”.

 На зиду са десне стране стоји скулптура “Повратак ратника,” чији аутор је Паја Радовановић из Новог Сада. Супротни зид од улаза је цео покривен композицијом израђеном од дрвених коцкица, које се из средишта шире на све стране и симболизује дизање и ширење устанка 1941. године.

 

[Not a valid template]

[Not a valid template]