Сутра, 14. фебруара, апатинској публици, уз музичку пратњу Душка Мешинковског, представиће се својим стиховима Душица Мрђеновић из Пригревице, Душан Гладић из Апатина и Недељко Ђорђић из Новог Сада, који је рођен и одрастао у Сонти. Дођите, понесите књиге које желите донирати и пријатно проведите сат времена свог живота – уз стихове људи нашег краја.
***
Душан Гладић
песма из збирке у припреми „Разлагање сенке“
Пред тобом је рутинска ствар
обрисати прашину
Добро ти иде
и долазиш до букета сасушених ружа у вази
Инстинктивно помиришеш
и осмехнеш се схватајући заблуду
У длачицама у носу
најфинија кућна прашина
наталожена до малочас
у слојевима по крхким латицама
од ко зна којим поводом примљеног букета
Ко зна који је повод сакупљања прашине
Ко зна које успомене треба сачувати
Симбол чега
Кључ за браву незаборава
Одгонеташ неодгонетљиво
Или бар покушаваш
све већим бројем питања без одговора
Скуваш кафу усред посла
и седнеш
ослушкујући закаснело шушкање времена
из календара
који показује погрешан дан у недељи
и небитан дан у историји
***
Недељко Ђорђић
песма из збирке у припреми „ Дани БЕЗдани“
Отровне песме
Знам…
Моје су песме тугом отроване…
А како и не би,
Кад, дуго већ живим,
Неке, отровне дане…
У које, једва минут један леп,
Може да стане…
И као да ја, нисам ја…
И као да живот свој,
Сад само гледам, са стране…
И ништа у њему,
Лепо не видим,
Већ му, само налазим мане…
А све је прелепо било,
Живот је имао боју,
Мирис…
И смисао…
Будан сам, најлепше снове снио…
И песме за те писао…
Због тебе,
Ја сам и ваздух, плитко дисао…
Да за те, остане више…
Била си, моја прва јутарња мисао…
Све си ми била,
Кунем се Богом…
Био сам,
Неизлечиво, отрован тобом…
Ето, сад знаш…
Зашто су моје песме, отроване…
Ноћ преживим некако…
Јер ми у сан свратиш,
Понекад још…
А’л, не знам како, да преживим,
Све без тебе, дане….
***
Душица Мрђеновић
ЦЕПАЊЕ СТРАХА
корачам
обећала сам себи
од сваке капи крви
из табана
једна гробница
за слику из прошлости
корачам
док земља подрхтава
у немилости
корачам
да стигнем
на ивицу твог света
где је ништа
и стижем
да видим одраз
залазећег сунца
на води
која се пробија
између две стене.