“Подржи свој живот“ назив је књиге коју је апатинској публици представила 16. априла у Народној библиотеци “Миодраг Борисављевић” у Апатину др Споменка Лазаревић Мујовић. Реч је о књизи у којој је ауторка сместила збир кратких ставова, мисли, корисних савета које је бележила током различитих животних ситуација.
Споменка Лазаревић Мујовић, коју од миља зову Спома или Споки, рођена је у селу Пађине, у околини Зворника, 1943. године. Основну школу завршила је у Сарајеву, где се породица преселила када је имала шест година. Гимназију је завршила у Бијељини, као ученик генерације 1961. године, а Медицински факултет у Београду завршила је у својој 23. години. На истом месту, наставила је и академску каријеру у областима хистологије и ембриологије, усавршавала се у Њу Орлеансу, Паризу, Лозани, Рочестеру… Написала је десетине научних радова… Са позиције редовног професора Медицинског факултета у Београду, отишла је у пензију.
Пажњу јавности скренула је на себе када је основала фејсбук страницу „Забрањено кукање“. Са својих 80 и кусур година, каже да јој је начин живота – смех.
“Поред мношва научних радова и књига, ово је прва моја књига која нема строго научни карактер. Ја сам своје мисли, размишљања, савете и медитације делила са својим пријатељима путем друштвених мрежа. И онда су они предложили и били упорни, да се све то смести између две корице. Радила сам са извесним прекидима претходне три године и тако је настала књига о којој ћемо вечерас говорити. Специфичност ове књиге јесте да све што се налази у њој, све сам то писала, односно говорила, најпре себи. За сва животна искушења и проблеме тражила сам одговоре и у егзактним наукама, али и у духовном обзорју и размишљањима светих отаца у хришћанству, јогина и будистичких мудраца, магичне Индије, али и дивној књижевности Толстоја, Чехова и других. Све те мисли се налазе у овој књизи и верујем да ће читаоци, на свакој страници, наћи нешто вредно њихове пажње” – рекла је др Лазаревић Мујовић.
За њу је смех лек, а за добар живот, треба усмеравати поглед на лепо, обавезно покренути тело ујутро вежбама, макар то било и три минута.
„Животна срећа је целоживотни посао. Развијати своју свесност, ко сам, шта сам, где сам, без обзира колико имате година, својим студентима сам говорила увек да треба да праве планове, за пет година, па једногодишњи, једномесечни, па недељни и план за данас. Данас је најважније. Треба бити без бриге и без страхова, али на томе се ради, из дана у дан“ – рекла је професорка и додала: “Не кажем ја да болест не постоји, али кроз живот се спозна тај однос ума и тела. Свака наша мисао мења биохемију тела. Уверена сам да користећи сопствени ум већина људи никада не би морала да оде код лекара. Сви у себи имамо водича и треба прво њему да се обратимо када нас нешто мучи. Не можемо спасити свет од ужаса, али можемо окренути поглед ка ономе што је лепше. Истражуј, играј се, воли. То је креативни оквир за све у животу. Ако не послушамо тело када нам шапуће, чућемо га тек када почне да вришти”.
Њена порука је била „да бољег водича у животу од себе самих нећемо имати“, а то нам поручује између осталог и својом књигом „Подржи свој живот“, која је заправо збир њених фејсбук објава, чији је главни принцип „без кукања“.
