Гост Народне библиотеке „Миодраг Борисављевић“ у Апатину, био је Влада Арсић, познати писац, новинар, публициста, последњих година и сценариста.
Овом приликом, Арсић је представио своје књижевно стваралаштво, али је говорио и на друге теме којима се активно, већ дуги низ година, бави.
Апатинској публици представио је свој десети по реду и за сад последњи роман „14:14“, роман о једној од највећих трагедија у историји Србије, о којој се највише ћутало.
Четири године пре Хирошиме, 1941. године, Србију је задесила експлозија муниције и наоружања, јачине атомске бомбе. Потрес се осетио у Београду, Вршцу и већем делу Шумадије, а Смедерево је разорено до темеља. Процењује се да је у овој страшној несрећи, живот изгубило око 4.000 људи. Под тонама откинутог гвожђа и разнетих лешева, затрпана је и истина. Узрок несреће никада није утврђен, број страдалих се временом смањивао, а и само сећање на догађај. Шест и по деценија касније, у заоставштини преминулог пријатеља, пензионисани професор географије, Петар Штајнер, проналази и прстен своје мајке којим је уочи несреће даривао тадашњу девојку. Одговор на брачну понуду никада није добио, о њеној судбини ништа није сазнао, да би тек пред крај његовог живота клупко почело да се одмотава…
Његов роман „Кад звона занеме“ у РТС-ом издаваштву, о коме је Арсић овом приликом говорио, према званичним подацима Народне библиотеке Србије, својевремено је био уврштен међу десет најчитанијих књига.
Ангажован као едукатор Фондације „Тијана Јурић“ и лиценцирани предавач МУП-а, Арсић је говорио на тему педофилије, наркоманије, секти и трговине људима, као и о превенцији против насиља над децом на интернету.
Три Арсићеве књиге које су такође представљене на одржаној промоцији су настале по истинитим догађајима, а баве се управо овим тешким животним темама са којима смо сви, више мање суочени. „Изгубљене у магли“, „Армагедон“ и „Лопатање ђавола“, наслови су из којих се да наслутити да говоре о проституцији, педофилији, зависности о наркотицима… Теме које су тешке, али је чињеница да ниједна од наведених „пошасти“ неће нестати уколико пред њом затворимо очи.
