У Народној библиотеци „Миодраг Борисављевић“, на одељењу за одрасле, приказан је документарни филм „Сеобе се настављају вечно” аутора Бошка Милосављевића, након чега је уприличена промоција књиге „Додир“ монаха Теодосија.
Предавач и гост библиотеке био је професор књижевности у „Земунској гимназији“, Бошко Милосављевић. Бошко је уједно сценариста и редитељ, који већ годинама ствара и који иза себе има дванаест документарних, два играна филма и много занимљивих емисија. Бошково ствралаштво чува од заборава многе значајне људе који су оставили траг у историји Србије.
У филму „Сеобе се настављају вечно“ обрађени су историјски подаци о српском народу, о којима се мало зна и говори. Инспирисан књижевним делом милоша Црњанског, посебно „Другом књигом сеоба“, Бошко нам овим филмом показује богат српски културни легат који и данас постоји у Мађарској, упркос томе што у тој земљи данас живи свега десет хиљада људи нашег порекла. Аутори филма крећу се кроз живу српску прошлост, приказујући наше задужбине, споменике, музеје и друге важне грађевине и историјске успомене које се налазе у Будимпешти, Сентандреји и другим српским насеобинама у том делу света. Наратор је глумац Бојан Жировић, а о људима, сеобама, споменицима и догађајима из овог сегмента историје говоре др Динко Давидов – Српска академија наука и уметности, др Мило Ломпар – Филолошки факултет у Београду, др Бојан Поповић – кустос Галерије фресака и Његова светост патријарх српски, Иринеј.
Након одгледаног филма, публици је представљена књига монаха Теодосија Хиландарца „Додир“, дело у коме су приказане склике живота сеоских догађаја и ликова, обојено локалним говором Мачве и Подриња. Лепота ове књиге је у разноврсности, без хронолошке конструкције. Монах Теодосије пише о завичају, ситуацијама и људима које сви имамо око себе, пролазећи кроз живот са толико различитих момената, који се у неким тачкама укрштају. Бошко је са пуно поштовања говорио о његовом животу, али и књижевном раду. Оно што пажљивом слушаоцу није могло да промакне, јесте, да је Милосављевић још у својим младим данима осећао према монаху велико поштовање, поверење и дивљење. Упознали су се 2015. године и њихово пријатељство траје од тада.
